Textual description of firstImageUrl

Ристо Ратковић | ЦАР



Сунце, ах, у све поре се увлачи.
Пуне ми очи и пуна утроба сунца.
Затварам се, завесе навлачим, а сунце ту.
Кад га непољу нема, оно је у мени.
Ох, уморан сам.

А ту негде близу, и далеко тамо, рат.
И величају се јуначка разбојништва.

Један пропланак зелене траве,
Један поточић воде хладне –
И ја бих био цар.



Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана