Биографија
Ристо Ратковић рођен је у трговачкој породици у Бијелом Пољу 3. септембра 1903. године. Био је српски песник и приповедач, припадник надреализма. Матурирао је 1923. године у Новом Пазару и уписао Филозофски факултет у Београду, али је на предавањима био нередован проводећи највише времена дружећи се са авангардним песницима. У том периоду објављује и своје прве песме у часописима Нова песничка смотра и Уметност. Дипломирао је 1936. године.
Покренуо лист Бела ревија и алманах Чаша воде 1925. године, а већ следеће са Мони де Булијем основао је часопис Вечност и био његов уредник.
Трогодишњу политички каријеру започео је 1928. године радећи у Министарству просвете, а затим у Министарству спољних послова у Београду.
Сарађивао је са многим часописима објављујући социјалну прозу и поезију, а 1932. године добио је награду Српског књижевног гласника за најбољу приповетку објављену у том часопису – Златан осмех над Санџаком.
Дипломатији се враћа 1938. године и све до 1945. био је у Француској, СССР–у и Египту у дипломатској служби. По повратку у Београд води миран живот пишући есеје и бавећи се превођењем.
Прва збирка песама Мртве рукавице изашла му је из штампе 1927. године, а исте и Левиатан. Збирку, песама Додири објавио је 1952. године.
Ристо Ратковић је умро у Београду 18. јуна 1954. године.
