Textual description of firstImageUrl

Ристо Ратковић



Ристо Ратковић
Рођен је у трговачкој породици у Бијелом Пољу 1903. године.  Био је српски песник и приповедач, припадник надреализма. Матурирао је 1923. године у Новом Пазару и уписао Филозофски факултет у Београду, али је на предавањима био нередован проводећи највише времена дружећи се са авангардним песницима. У том периоду објављује и своје прве песме у часописима Нова песничка смотра и Уметност.  Дипломирао је  1936. године.
Покренуо  лист Бела ревија и  алманах Чаша воде 1925. године, а већ следеће са Мони де Булијем основао је часопис Вечност и био његов уредник.
Прва збирка песама Мртве рукавице изашла му је из штампе 1927. године, а исте и Левиатан.
Трогодишњу  политички каријеру започео је 1928. године радећи у Министарству просвете, а затим у Министарству спољних послова у Београду.
Сарађивао је са многим часописима објављујући социјалну прозу и поезију, а 1932. године добио је награду Српског књижевног гласника за најбољу приповетку објављену у том часопису – Златан осмех над Санџаком.
Дипломатији се враћа 1938. године и све до 1945. био је у Француској, СССР–у и Египту у дипломатској служби. По повратку у Београд  води миран живот пишући  есеје и бавећи се превођењем.
Збирку, песама песама Додири објавио је 1952. године.
Умро је у Београду 1954. године.



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des