Textual description of firstImageUrl

Рабиндранат Тагоре | ГРАДИНАР 85



  Ко си ти, читаоче,
који ћеш после једнога столећа читати песме моје?
  Не могу ти послати ниједан цвет од овог пролетњег богатства,
ниједну траку злата са ових облака горе.
  Отвори врата своја и гледај у даљину.
  У свом цветном врту скупљај мирисне спомене
на минуло цвеће пре стотину лета.
  У радости свога срца да осетиш живу радост
која је певала једног пролетњег јутра
шаљући свој весели глас преко стотину лета.



Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана