Мислио сам да ћу бити тужан, претужан за тобом
и да ћу у своме срцу урамити само твоју слику
проткану златним стиховима.
Али, авај, моје зле судбе - време је кратко!
Младост пролази година за годином;
пролетњи дани лете; једно голо ништа убија
нежни цвет,
а мудрац ме опомиње да је живот
само кап росе на лотосовом листу.
Треба ли све то да пропустим
и да само гинем за оном једном што ми
окрену леђа?
То би било и грубо и лудо, јер је време кратко.
Дођите, моје кишне ноћи, пљускајући ногама;
осмехни се моја златна јесени;
дођи, безбрижни априле, проспи по земљи
пољупце своје!
Дођи и ти, и ти, и ти!
Драги моји, знате да смо смртни.
Па је ли мудро кидати срце због једне,
која је однела своје? Јер је време кратко.
Слатко је седети у углу и размишљати да сте
ми ви цео свет.
Храбро је пожелети срећу своме болу, и бити
решен,
не допустити никоме да те теши.
Али, један нови лик гледа кроз моја врата
и подиже своје очи к мојима.
Ја могу само своје сузе да обришем
и да изменим мелодију своје песме:
Јер је време кратко!
• Превод Давид Пијаде
