о лепото у камену истесана,
стајала си нема и непомична,
усамљена и удаљена.
Велико време седи заљубљено
крај твојих ногу и шапуће ти:
- Говори, говори ми, драгана,
говори ми, невесто моја!
Али твој говор је зачаран
у камену,
о непомична лепото.
Превео Давид С. Пијаде
