Textual description of firstImageUrl

Рабиндранат Тагоре | ГРАДИНАР 11

Каква си да си, дођи; не оклевај при облачењу.
Нека ти је коса расплетена, и рездељак
Замршен, и јелек отпучен, шта то мари.
Каква си да си, дођи; не оклевај при облачењу.

Дођи хитрим корацима по трави.
Ако руменила с твојих ногу нестане, јер је роса пала,
Ако се прстенови око твојих ногу рашире,
Ако бисер поиспада из твоје гривне, шта то мари.
Дођи хитрим корацима по трави.

Гле, облаци се на небу гомилају.
Јата ждралова долећу са далеких обала,
И ветар душе на махове преко пустиње.
Преплашена марва бежи појатама у селу.
Гле, облаци се на небу гомилају.

Залуд ужижеш жижак на столу ради свога гиздања –
Дршће и гаси се на ветру.
Ко види да на капцима твојим нeма црнила?
Очи су твоје тамније од тмурних облака.
Залуд ужижеш жижак на столу ради свога гиздања –
Дршће и гаси се на ветру.
Каква си да си, дођи; не оклевај при облачењу.

Ако венац за косу твоју није још исплетен, шта мари;
Ако ланчић око твога лакта није запучен, нека га.
Небо је покривено облацима – позно је.
Каква си да си, дођи; на оклевај при облачењу.

      •  Превод Давид Пијаде



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста | Copyright W4ME™-des