Textual description of firstImageUrl

Рабиндранат Тагоре | ГРАДИНАР 1

Слуга: Сажали се на свог слугу, краљице!
Краљица: Свечаност је прошла и све су ме слуге оставиле. Шта ћеш ти тако доцкан?
Слуга: Пошто си друге отпустила дошао је мој час. Дошао сам да те питам шта има твој последњи роб још да уради.
Краљица: Шта можеш да очекујеш овако позно?
Слуга: Учини ме Градинаром свога Цветњака.
Краљица: Каква лудост!
Слуга: Хоћу да напустим свој стари посао. Бацићу мач и копље у прашину. Не шаљи ме више на далеке дворе; не крећи ме у нове победе. Учини ме Градинаром свога Цветњака.
Краљица: Које би ти биле дужности?
Слуга: Да те служим у доколици. Одржаваћу свежу траву на твом путу, којим јутром шећеш и где суморно цвеће при сваком твом кораку клицањем поздравља стопала твоја. Љуљаћу те на љуљашци у хладу саптапарне, кроз чије ће се лишће пробијати ран месец да целива руб хаљина твојих. Пунићу ти мирисним уљем кандило крај постеље и чудним ћу ти сликама шарати подножје пастом од шафрана и сандала.
Краљица: A каква ће ти бити награда?
Слуга: Да смем држати твоје шачице мале као нежне лотосове пупољке и преко чланака ногу твојих навлачити цветне ланце; да ти смем табане обојити црвеним соком ашоковог цвета и пољупцима отрти трун прашине, који на њима можда још оклева.
Краљица: Слуго моја, твоја је молба услишена, бићеш Градинар мога Цветњака.

      • Превод Давид Пијаде



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста | Copyright W4ME™-des