Textual description of firstImageUrl

Светислав Стефановић | ПРЕД БУРУ



1
Пред велику буру, која морске вале
Узбурка и дигне из црних дубина,
Пре но што небеса с облацима свале
Страховити хаос бездана и тмина,

После ког ће сунце обасјати жале
Чистије и лепше – настане тишина,
Зрак и вода замру, велике и мале
Поодлећу птице, морска површина

Потавни. Све живо што свежега зрака
И светлости тражи уклања се тада,
И настане кратка владавина мрака,

Омарине тешке, трулежи и гада.
Ал’, ускоро, силна бура све то збрише,
Зраку новог сунца да не смета више.

2
У животу друштва слично нешто бива;
Кад талог друштвени из срама и блата
У редове прве стане да избива,
Кад замрлост почне народ да захвата,

Народ, тај океан страшни, и кад јата
Грабљивица пруже своја крила сива
И крваве канџе пут народног злата,
Значи да хоризонт страшну буру скрива.

Чувајте се тада лажне величине,
Грабљивице гладне. Страшне срџбе држе
Народ још у миру. Усред те тишине

Припрема се бура, која ће вас брже
Збрисати са сунца него бес оркана
Прљаву гусарску барку с океана



Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана