тисућама руку једне једине руке,
не остаје у теби, не служи сновима,
у земљу пада и тамо се наставља.
Није важно хоће ли се свјетло или хвала
улити или излити из пехара
ако су били снажан дрхтај вина,
ако ти је уста обојила красница.
Не жели више касни слог
оно што привлачи и повлачи хрид
мојих успомена, узбуђена пјена
жели писати једино твоје име.
И макар о њему шути моја љубав мрачна
касније ће га изговорити прољеће.
Са шпанског превео Звонимир Голоб
