Textual description of firstImageUrl

Пабло Неруда | СОНЕТ бр.98

Ова реч, овај папир исписан
хиљадама руку једне једине руке,
не остаје у теби, не служи сновима,
у земљу пада и тамо се наставља.

Није важно хоће ли се светло или хвала
улити или излити из пехара
ако су били снажни дрхтај вина,
ако ти је усне обојила красница.

Не жели више касни слог
оно што привлачи и повлачи хрид
мојих успомена, узбуђена пена

жели писати једино твоје име,
макар о њему ћутала моја љубав мрачна
касније ће га изговорити пролеће.



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста | Copyright W4ME™-des