Љубав, боли и невоља сад морају уснути.
Ноћ се окреће на својим невидљивим котачима,
а ти си уза ме чиста ко јантар успавани.
Ниједна неће, љубави,спавати с мојим сновима.
Ићи ћеш, ићи ћемо заједно водама овог времена.
Ниједна неће путовати сјеном заједно са мном,
само ти, увијек жива, и увијек сунце и мјесец.
Сада су руке твоје отвориле њежне шаке,
испустиле њежне знакове, а не зна се камо,
твоје се очи склопише као два сива крила,
док слиједим воду коју носиш, која ме носи:
ноћ, свијет и вјетар расплићу своју судбину
и ја сам без тебе само још твој властити сан.
Са шпанског превео Звонимир Голоб
