Textual description of firstImageUrl

Пабло Неруда | СОНЕТ бр.81



Сад си моја и сневај својим сном у мом сну
Љубав, боли и невоље сад морају заспати
Док ноћ се котрља својим невидљивим точковима
А ти си уза ме чиста као ћилибар успавани.

Ниједна неће, љубави, у моје снове да наврати
Ићи ћеш, заједно ћемо ићи водама овог времена
Ниједна неће попут сенке путовати са мном
Само ти – увек жива, и увек сунце и месец

Сад су твоје руке отвориле шаке нежне
Испустиле тајне знаке али не знам где
И твоје очи се склопише као два бела крила

Док пратим ток који те носи, који ме носи
Ноћ, свет и ветар расплићу своју судбину
И ја сам без тебе још само твој властити сан



Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана