Мома Димић – ЗИД

Уз зид притеран
Док упредаш
С прста на прст
Све којешта
Ко пусти паук крсташ
Још увек одлажући доба
За свој крст
Сумрак се спушта
Више дрвореда
Па у собу ту
И преко пожутелих ребара
Пећи на пару болничку
Још једно светло не пали
Ионако сва већ горе
Тамо доле
По друмовима

 Мома Димић   

Facebook Twitter Linkedin Pinterest
ПОДЕЛИТЕ НАЈЛЕПШУ ПОЕЗИЈУ