тмоло је ваздухом
на страст.
У маху повенућем
то букне пупољ прецветању,
смрт нељубљено разбуди.
Дафину на гроб не сади,
тмоли је дах из ње,
сабласно мами у таму.
Но камен тежак навали,
тежи нег' погребена жеђ,
кад нељубљено мре.
Добро дошли на Поезију суштине, сајт за књижевност, а пре свега поезију. На овом сајту можете читати најлепшу поезију добро познатих песника, али и оних за које до сада, можда, нисте знали.
Над звјезданим многостручним сводом, над домаком умнога погледа, под врховним небосклоном неба, гдје се млада непрестано сунца, искресана ру...