тмоло је ваздухом
на страст.
У маху повенућем
то букне пупољ прецветању,
смрт нељубљено разбуди.
Дафину на гроб не сади,
тмоли је дах из ње,
сабласно мами у таму.
Но камен тежак навали,
тежи нег' погребена жеђ,
кад нељубљено мре.
Момчило Настасијевић – ДАФИНА
тмоло је ваздухом
на страст.
У маху повенућем
то букне пупољ прецветању,
смрт нељубљено разбуди.
Дафину на гроб не сади,
тмоли је дах из ње,
сабласно мами у таму.
Но камен тежак навали,
тежи нег' погребена жеђ,
кад нељубљено мре.
