
Мома Димић рођен је 28. фебруара 1944. године у Миријеву, тада селу у близини Београда. Био је српски песник, преводилац, романсијер, путописац, есејиста, драмски писац, филмски сценариста; дугогодишњи уметнички директор Београдских међународних сусрета писаца, члан Удружења књижевника Србије.
На београдском Филозофском факултету је дипломирао 1968. године у време студентских протеста. Свој најчувенији роман, „Живео живот Тола Манојловић“ написао је још 1966. године.
Касније, роман је преточен у драму која је само после две године играна и у Лондону, а потом је снимљен и филм. Драма је у београдском Атељеу 212 имала преко 400 представа, са Петром Краљем у главној улози.
Путовао је широм света (помиње се да је посетио 250 светских градова и спријатељио се са бројним познатим писцима. Његове књиге преведене су на десет језика. Добитник је бројних домаћих и међународних награда за књижевност и преводилаштво. Димић је заступљен у многим домаћим и страним антологијама српске поезије и прозе. Објавио је око 40 књига, а превео десетак књига са шведског језика.
Мома Димић је умро после краће и тешке болести 8. јуна 2008. године и сахрањен у родном Миријеву.