Све више сам, све луђе сам, све туђе и све тужније,
све тамније, све срамније, све бива ружније.
Све хладније, све гадније, све леденије,
самоћа празна, јесења, а бива све јесеније.
Мирослав Крлежа – ЈЕСЕЊА САМОЋА
Све више сам, све луђе сам, све туђе и све тужније,
све тамније, све срамније, све бива ружније.
Све хладније, све гадније, све леденије,
самоћа празна, јесења, а бива све јесеније.
Можда вас и ово занима
