Све више сам, све луђе сам, све туђе и све тужније,
све тамније, све срамније,
све бива ружније.
Све хладније,
све гадније, све леденије,
самоћа празна, јесења,
а бива све јесеније.
Мирослав Крлежа – ЈЕСЕЊА САМОЋА
Све више сам, све луђе сам, све туђе и све тужније,
све тамније, све срамније,
све бива ружније.
Све хладније,
све гадније, све леденије,
самоћа празна, јесења,
а бива све јесеније.
