по двору пада мрак и плачу модре сјене,
копље погледа мог о сиве се ломи стијене.
Копље погледа мог се ломи о стијене сиве,
чађаве, црне и тужне, без перспективе.
Свјетиљка шуми и болесни гину гласови
птица,
у поворци плачу уморни вечерњи часови
и пада тмица.
