Textual description of firstImageUrl

Мирко Королија | ПРОЉЕТНИ СОНЕТ

Април, лијепи ефеб, опет дође
с плимом цвијећа, с јатима вјетрова
и с пљуском сунца сред мојих вртова,
и ногом пуном росе стазе прође.

Ја пођох за њим, пун жеђи и снова,
у прољеће свјеже, ко што пође
весело једро, кад вјетар надође,
лако и пуно чежњивих срсова.

Ходих уз поља, вртове и море;
докле у сваком шуму лисне горе
слушах твој глас набујао и плах,

у сваком звуку кикот твој пун жуда,
и док у сунцу, небу, земљи, свуда
осјећах тебе незнану, твој дах!



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста | Copyright W4ME™-des