Textual description of firstImageUrl

Мирко Королија | СМОКВЕ




Кад пуна сласне и детињске жеђи
и раскликтана летном стаблу приђе,
све стабло страстан, румен смех подиђе:
кô уста плоди распукоше смеђи!

Тад заста, с топлим дивљењем на веђи,
и, кô да слуша, усред сенке риђе,
прст к усни диже...Лептир што наиђе
на чело паде од љиљана блеђи!...

Ах, слатки сок што с плодовља поцури,
и лепота што с ње целе бијаше,
исту ми причу опојну причаше;

док, нем и с душом сличној младој бури,
још једном срках дуго, без покрета,
шчу чар плодова Живота и Лета!



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана