расута лишћа, сенком овијени,
слушамо како пред нама у ширу
вечерње море лагано се пени.
Над нама силно горе поливени
западским супцем чемпреси у миру,
ко канделабри златни упаљени
на нашем тајном и пожудном пиру.
Жуборе као тајна гнезда вала
у мојој души свежих жудња низи.
Осећам како ко џбун младе траве
дижу се жељно моје косе плаве,
док твоја рука мирисна и мала
кроза њих страсно, полагано клизи!
