и шта од мене траже снови,
како открих лажне пријатеље
и не отроваше ме многи изазови.
Зашто је данас важније од јуче
и да многа данас немају сутра.
Како ме скромност себи привуче
и брижна ми више не освићу јутра.
Како сам изазове многе покопала
и све што ме је раније болело,
срећу у себи кад сам препознала
и чему је све срце одолело.
Поверићу ти о ризници мог мира
и како сам до њега дошла.
Шта ме спаси из душевног вира
кроз који сам небројано прошла.
Поверићу ти ал’ не као тајну,
већ истину што са мном живи,
сазнаћеш рецепт за срећу трајну
да ти дани не би били сиви.
И ако пожелиш, исто настави
ал’ и ти другима то кажи,
срећа се у нама знањем прави
и ти је твојим умећем покажи.
