Textual description of firstImageUrl

Мира Андрић-Максић | ПОД ТУЂИМ НЕБОМ



Дошли смо овде са истим циљем
да нам живот буде удобнији,
а онда се упознали с збиљом
шта смо добили, а шта изгубили.

Створили смо себи жељене стандарде
чак и више него што нам треба.
Чувају нас аларми и бади гарде
док сањамо сунце рођенога неба.

Неки чак име и веру мењају
само да би што лакше успели.
Тако себе и друге варају
јер корену се свом нису отели.

С годинама све се чешће питамо
да л’ нам је овај избор најбољи?
Док усамљени дроњаве душе скитамо
препуштајући себе некој вишој вољи.

Не схватају нас ни деца рођена
а камоли ови хладни странци
и срце нам постаје ко стена.
Богаства су оку само мамци.

И реткима зазвоне велика звона
да огласе шта су то стварали
ил’ да им признају висину трона.
Ретко врх дотичу из корена мали.

Тако се уклапањем лакше губимо
а извориште нам се брзо затрпава.
И када то на крају схватимо,
пред нама је већ пожутела трава.

Напослетку у самоћи старачког дома
усамљени сањамо наше небо плаво,
а рука нам уморна и трома
обрише задњу сузу што имамо.



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des