slike pesnika

Мира Андрић-Максић – ГОСПОДИНУ X



mira-andric-maksic
Ако се самоће уплашиш икад
ти не мораш бити забринут,
дођи у мој лепи Нови Сад
и пронађи до мог срца пут.

Верујем да се нећеш покајати,
чекаће те руке раширене моје
и топлином ће тебе угрејати
као што су мене давно твоје.

Из загрљаја све ћеш разумети
засузиће моја и радост и туга.
Без њих те нисам умела желети
а ни моја чекања предуга.

Замирисаће наше михољско лето
као липин цвет са Фрушке горе.
Не смемо заборавити никада на то
ма какве мисли да нас море.

Разбокори слободно сећања своја,
само немој која су болела.
Њима дише свака песма моја
јер сам нас у њих уплела.

Близином ћемо тада залечити
самоћу и све што је преостало,
и наше ће зоре опет певушити
док нам буде сунце изгревало.

Ако си постао другачији сада
од онога што сам познавала,
немој да ти смета моја нада
и што сам те у себи чувала.



Можда вас и ово занима

Претходно Следеће

Најлепша љубавна, родољубива, описна лирска поезија – песника из целог света

Поезија суштине је сајт за поезију и прозу песника целог света и свих векова. Само овде песме можете читати ћирилицом и латиницом. Лепота је у поезији.

Љубавна поезија

Најлепша љубавна поезија свих времена.

Родољубива поезија

Најлепша српска родољубива поезија.
Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако јавно објављивање обавезни сте навести извор преузетог текста | Архива овога сајтаАрхива овога сајта