Textual description of firstImageUrl

Миодраг Павловић | ХЛЕБ И ВИНО




Вино је бура, бургија и хук,
хлеб је нежни табор,
вино је звонара дивовска и гола,
прва реченица отпадника, клик,
хлеб је бедем бедних,
софра за слепиће
и вењак изнад Мртвог мора,
вино је језик запаљен,
златна верижица снова,
зазубица која слатко зановета,
хлеб је поздрав пабирака,
добра икра из насушних река,
вино - срма беса,
између два града аветињски жагор,
њега у кланцу отмеш ко невесту,
хлеб обретеш као светлу главу.

Онда се стигну те две снаге
и братиме њихови дамари
пред тобом, у чаши, у поноћ:
из модре се погаче бисер рони,
а цветна грана по крви се размеће.

У теби жеђ као гуштер палаца,
устајеш побуњен љубављу
и тражиш да се пије и цвета,
преокрет ти у ушима звони.
За столом страва.
Со на прсту ученика,
у зору кад се све открива -
чета спава. Ко ће сутра рећи
у које се тело хлеб претвара,
на какав нас сабор то позива вино!



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des