slike pesnika

Миодраг Павловић – НА ГРОБУ ПРИЈАТЕЉА



miodrag-pavlovicПосле толико година могу ли да поновим опело
седећи на клупи, ја, џин међу шљунком, острво праха;
где је та граница што дели твоје и моје тело,
да ли већ растеш, да л путујеш к језгру, или ми сијаш
са истока где је гробље ти својим оком што се гради
у јутарњу тврђаву неба, обећану земљу од стакла?
Има ли места за звуке кад ми у башти лобање клијаш
ван годишњих доба, без битне даљине неопходне нади?

Чему да се надам, то би ми већ могао укратко рећи,
да л се и доле нешто руши, да ли се историја пени,
какве је боје опасност оном ко се зове земља?
Можда је плава као небо ил тишти као камен већи
или је црвена ко сазрела бомба како изгледа мени,
има ли уопште разлике међу нама осим у мемли
коју дишемо свак на своја врата? Све што ти кажем,
зар не, чује се ко обичан шапат са горњег спрата.

Помислим некад да си се доле сакрио у лађи
и да стога у твом животу више новости нема,
сем ако те бура коју костима чујем не љуља.
А тако те видим: забринут, сиромах, и све млађи
ко да те потмуле бриге овога света троше.
По дану већ знам да си оквир свему ко венац планина
у коме мислим и ходим, у коме живот куља,
но мени тесан, и теби? Обојица смо жељни већих даљина.

Можда вас и ово занима

Најлепша љубавна поезија

Најлепша љубавна поезија свих времена. Много добрих и познатих великих песника. Прелепа српска љубавна поезија

Српска родољубива поезија

Најлепша и најбоља српска родољубива поезија. Родољубива поезија великих познатих песника.
Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштине Поезија суштине | Сва права задржанa | За свако јавно објављивање обавезни сте навести извор преузетог текста | Архива сајтаАрхива сајта

Најлепше родољубиве, мисаоне, описне и љубавне песме српских, руских, француских, немачких и песника из целог света. Проза - кратке приче.