slike pesnika

Миодраг Павловић – НА ГРОБУ ПРИЈАТЕЉА



miodrag-pavlovicПосле толико година могу ли да поновим опело
седећи на клупи, ја, џин међу шљунком, острво праха;
где је та граница што дели твоје и моје тело,
да ли већ растеш, да л путујеш к језгру, или ми сијаш
са истока где је гробље ти својим оком што се гради
у јутарњу тврђаву неба, обећану земљу од стакла?
Има ли места за звуке кад ми у башти лобање клијаш
ван годишњих доба, без битне даљине неопходне нади?

Чему да се надам, то би ми већ могао укратко рећи,
да л се и доле нешто руши, да ли се историја пени,
какве је боје опасност оном ко се зове земља?
Можда је плава као небо ил тишти као камен већи
или је црвена ко сазрела бомба како изгледа мени,
има ли уопште разлике међу нама осим у мемли
коју дишемо свак на своја врата? Све што ти кажем,
зар не, чује се ко обичан шапат са горњег спрата.

Помислим некад да си се доле сакрио у лађи
и да стога у твом животу више новости нема,
сем ако те бура коју костима чујем не љуља.
А тако те видим: забринут, сиромах, и све млађи
ко да те потмуле бриге овога света троше.
По дану већ знам да си оквир свему ко венац планина
у коме мислим и ходим, у коме живот куља,
но мени тесан, и теби? Обојица смо жељни већих даљина.



Можда вас и ово занима

Претходно Следеће

Најлепша љубавна, родољубива, описна лирска поезија – песника из целог света

Поезија суштине је сајт за поезију и прозу песника целог света и свих векова. Само овде песме можете читати ћирилицом и латиницом. Лепота је у поезији.

Љубавна поезија

Најлепша љубавна поезија свих времена.

Родољубива поезија

Најлепша српска родољубива поезија.
Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако јавно објављивање обавезни сте навести извор преузетог текста | Архива овога сајтаАрхива овога сајта