Textual description of firstImageUrl

Милосав Тешић | ТУЧ И ТЕГ



XIV

Из ноћи пуне чемпресовог страха,
из ноћи с тамним лимуном у мрежи,
из ноћи, у јасноћи, зјапи рака,
из ноћи, о поноћи, утва бежи

Са невиних поља бије устока:
дижу косе брегови, шкрипе шарке,
спада с горе лист, клизи мрена с ока,
крила бела – гле – туку о катарке

Делтом круже ласте Час у часу бди
Мраз у стаклу Беле ли се лабуди
Свањује ли или свуноћ јутро би

Као да су мноме зраке хроптале
У буђењу злом, у звезданој студи
огрануле булке са сна опале



Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана