прекидам пренемагање удварања
и устремљујем се поштено
на ватру своје гравитације.
Али чак ако икад чудом допрем
до њеног најдубљег слоја
и оклизнем се у њено јаросно језгро,
да ли ћемо се уопште срести?
Или ћемо свако из свог дима
наставити да слепо пипамо
и да се, као питање и одговор,
узалуд тражимо по свету?
А заглибљени у себе, у сало
и рачуне, можда ни то?
