усред живог песка несанице,
хватам твоју уснулу руку,
грану са дуге обале.
У јагодицама укочених прстију
видим: око твог дамара,
дрхтавог, голуждравог сунца,
у малим космичким размацима,
круже трептаји, трзаји, севови,
блескови, пламсаји, мигови.
Из дубине твог тела,
из вртлога твоје крви
немири твога света,
осмеси твоје ноћи,
пробоји твојих страхова.
9. 9. 1999 / 25. 4. 2005, Грнчар
