гори
да свици јој дођу
и звездано коло заиграју ‒
њиме твоје очи да мину
иза завесе светлости
жуте,
зелене,
бледоцрвене
Да погледи се сретну
у блиставилу капи
док киша ромиња
у њој гнездо
за заљубљене
да свију -
у њему крунице
свилене им постељу,
док погледи се упијају
у бескрају
А серафими,
вечно горући,
шестокриљем својим
капије раја за њима затварају
и небеске крилатице
љубеће душе им милују
Отворих око,
да л' сан то је?
Где је љубљено моје?
Јава ли је, херувими,
или санак мој,
много очију је
кроз поглед твој
Отворих око,
да ли јава ме умива,
или сан то је...
боже,
где ли је сада
љубљено моје?
