slike pesnika

Милица Тасић – ТРЕН СВЕТЛОСТИ



milica tasic
Гори светиљка
гори
да свици јој дођу
и звездано коло заиграју ‒
њиме твоје очи да мину
иза завесе светлости
жуте,
зелене,
бледоцрвене

Да погледи се сретну
у блиставилу капи
док киша ромиња
у њој гнездо
за заљубљене
да свију -
у њему крунице
свилене им постељу,
док погледи се упијају
у бескрају

А серафими,
вечно горући,
шестокриљем својим
капије раја за њима затварају
и небеске крилатице
љубеће душе им милују

Отворих око,
да л' сан то је?
Где је љубљено моје?
Јава ли је, херувими,
или санак мој,
много очију је
кроз поглед твој

Отворих око,
да ли јава ме умива,
или сан то је...
боже,
где ли је сада
љубљено моје?


Најлепша љубавна поезија

Најлепша љубавна поезија свих времена. Много добрих и познатих великих песника. Прелепа српска љубавна поезија

Српска родољубива поезија

Најлепша и најбоља српска родољубива поезија. Родољубива поезија великих познатих песника.
Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштине Поезија суштине | Сва права задржанa | За свако јавно објављивање обавезни сте навести извор преузетог текста | Архива сајтаАрхива сајта

Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза