Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Милица Тасић | НОВОГОДИШЊА ПЕСМА



Лиј зорно
ноћи пред
прошлим даном
Остави безбојно
Да прва боја буде моја крв

Последњу тачку
црвени кловн изводи
Да прозуби бол
кроз бео осмех

Пада дубоко туга,
где ме нема
Дубоко на црно крило
белог дана пада

Пада мила земљица
Затресу небо,
шум плави паде
Око ме боли

Умири! Умиру...
Умиру сузе!
Не односи кишу,
безока утваро!

На кичму ћу се попети,
на кичму времена
док везује пертле,
сенко!
Да кроз две невидеће рупе
испусти тугу
као млеко

Лиј ноћи прошлим...
Кроз бео осмех
кловн опело ми држи.


Најбољи песници с најлепшом и најчитанијом љубавном и родољубивом поезијом, српских, руских. балканских и осталих светских песника.

Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајта