slike pesnika

Милица Тасић – НОВОГОДИШЊА ПЕСМА



milica tasic
Лиј зорно
ноћи пред
прошлим даном
Остави безбојно
Да прва боја буде моја крв

Последњу тачку
црвени кловн изводи
Да прозуби бол
кроз бео осмех

Пада дубоко туга,
где ме нема
Дубоко на црно крило
белог дана пада

Пада мила земљица
Затресу небо,
шум плави паде
Око ме боли

Умири! Умиру...
Умиру сузе!
Не односи кишу,
безока утваро!

На кичму ћу се попети,
на кичму времена
док везује пертле,
сенко!
Да кроз две невидеће рупе
испусти тугу
као млеко

Лиј ноћи прошлим...
Кроз бео осмех
кловн опело ми држи.


Најлепша љубавна поезија

Најлепша љубавна поезија свих времена. Много добрих и познатих великих песника. Прелепа српска љубавна поезија

Српска родољубива поезија

Најлепша и најбоља српска родољубива поезија. Родољубива поезија великих познатих песника.
Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштине Поезија суштине | Сва права задржанa | За свако јавно објављивање обавезни сте навести извор преузетог текста | Архива сајтаАрхива сајта

Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза