slike pesnika

Милица Тасић | НОВОГОДИШЊА ПЕСМА



Лиј зорно
ноћи пред
прошлим даном
Остави безбојно
Да прва боја буде моја крв

Последњу тачку
црвени кловн изводи
Да прозуби бол
кроз бео осмех

Пада дубоко туга,
где ме нема
Дубоко на црно крило
белог дана пада

Пада мила земљица
Затресу небо,
шум плави паде
Око ме боли

Умири! Умиру...
Умиру сузе!
Не односи кишу,
безока утваро!

На кичму ћу се попети,
на кичму времена
док везује пертле,
сенко!
Да кроз две невидеће рупе
испусти тугу
као млеко

Лиј ноћи прошлим...
Кроз бео осмех
кловн опело ми држи.


Можда вас и ово занима

Претходно Следеће

Љубавна поезија

Родољубива поезија

Најлепша љубавна и родољубива поезија свих времена великих песника целог света из свих векова. Проза - кратке приче. Песме читајте и ћирилицом и латиницом.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако преузимање и јавно објављивање обавезно навести извор преузетог текста | Архива овог сајтаАрхива овог сајта