Textual description of firstImageUrl

Милица Тасић | ПАУН НА НЕДРИМА



Раздани зором очију својих
собу од тминe
погледом зрака ти првог
и тихо загрли страх у очима
небеснице

Опарај од туге чипку палу
на немиловане дојке
и дланом својим
колена дотакни нежно...

Док дрхте од дотицања,
дај наде знак
да замахнем као паун уз нежно
мирисно ти тело
и на црвене усне ти разгранам
дугина крила,
док напајам се влажношћу
у умилном оку
а потом тихо бивам на недрима твојим.



Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана