Раздани зором очију
својихсобу од тминe
погледом зрака ти првог
и тихо загрли страх у очима небеснице
Опарај од туге чипку
палу на немиловане дојке
и дланом својим
колена дотакни нежно
Док дрхте од дотицања,
дај наде знак да замахнем као паун
уз нежно мирисно тело
и на црвене усне разгранам дугина крила,
док напајам се влажношћу умилног ока,
а потом тихо бивам на недрима твојим.
