Раздани зором очију
својих
собу од тминe
погледом зрака ти првог
и тихо загрли страх у очима небеснице
Опарај од туге чипку
палу на немиловане дојке
и дланом својим
колена дотакни нежно
Док дрхте од дотицања,
дај наде знак да замахнем као паун
уз нежно мирисно тело
и на црвене усне разгранам дугина крила,
док напајам се влажношћу умилног ока,
а потом тихо бивам на недрима твојим.
ПОДЕЛИТЕ ЛЕПОТУ ПОЕЗИЈЕ
Facebook
Twitter
Copyright Copyright © 2012 -
Поезија суштине Поезија суштине | Сва права задржанa | За свако јавно објављивање обавезни сте навести извор преузетог текста | Архива сајтаАрхива сајта
Најлепше родољубиве, мисаоне, описне и љубавне песме српских, руских, француских, немачких и песника из целог света. Проза - кратке приче.