Хтела сам те дуго, жељно, само тебе
У јесени кад лишће под ногама шушти
као шум срца на ветру кад цвили
Гледала сам кришом прозоре твоје
и на њима неке шаре од кише
и маштала да ме грлиш под истим оним кровом
што сад мирише на крваво срце
Чекала сам често да Дунавом прођеш
и гледала очи мутне у дрхталој води,
кад и одраз на тугу непроспавану личи
Чекам те и ових дана,
и свих дана на свету;
да кораке ти бројим стопама истим,
док биће моје дрхти пред Богом
Кришом те и сад гледам док улицом се смејеш
и заборављам на све тада
Ћутим, не проговарам,
само мирно дишем...
и осећам мирис твој
као мирис јутра после кише.
