slike pesnika

Милица Тасић – ПЕСМА УСПОМЕНЕ



milica tasic
Певушим ти, мили:
Смируј ме тихо
кад гребен зоре дотакне небо,
утеши кад плач
далеко пробуди се у мени
и топлим дланом на лицу
омекшај ожиљке од снова

Сећаш ли се, небо моје,
кад чезнуо си да ме љубиш
као сунце на прагу врата ноћи?
Такнеш ме очима у цвату,
а речи-ластавице
бивају веће
од замаха пуног у лету

Минула су сва пролећа наша,
и сва сусретања у магли...
а ти се и даље окрећеш
тужно у мом оку
и свемир дотрајава
у кретању сузе ка теби

Певушим
да упесмим те
у медаљону успомена.

Можда вас и ово занима

Најлепша љубавна поезија

Најлепша љубавна поезија свих времена. Много добрих и познатих великих песника. Прелепа српска љубавна поезија

Српска родољубива поезија

Најлепша и најбоља српска родољубива поезија. Родољубива поезија великих познатих песника.
Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштине Поезија суштине | Сва права задржанa | За свако јавно објављивање обавезни сте навести извор преузетог текста | Архива сајтаАрхива сајта

Најлепше родољубиве, мисаоне, описне и љубавне песме српских, руских, француских, немачких и песника из целог света. Проза - кратке приче.