Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Милица Тасић | ПЕСМА УСПОМЕНЕ



Певушим ти, мили:
Смируј ме тихо
кад гребен зоре дотакне небо,
утеши кад плач
далеко пробуди се у мени
и топлим дланом на лицу
омекшај ожиљке од снова

Сећаш ли се, небо моје,
кад чезнуо си да ме љубиш
као сунце на прагу врата ноћи?
Такнеш ме очима у цвату,
а речи-ластавице
бивају веће
од замаха пуног у лету

Минула су сва пролећа наша,
и сва сусретања у магли...
а ти се и даље окрећеш
тужно у мом оку
и свемир дотрајава
у кретању сузе ка теби

Певушим
да упесмим те
у медаљону успомена.


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајтаАрхива овог сајта