Киша ми капље у собу у собу која није моја
(у било коју собу).
Чује се како трчи попут миша.
Тако сам задовољна кад замишљам
како палим месец
како га палим да плане и изгори
и видим како црни и одлеће
као мали угљенисани лептири
спори и коси
који не мењају ништа у тишини.
Али треба се чувати облака
јер са њима
он може да нам умакне
заувек.
Треба их се чувати упорно,
упорно
као што чине и остали.
