Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Милена Павловић Барили | ЈЕДНИМ ОКОМ



Једним јединим оком
видели смо светове
тврде и сиве путеве
воде што мру од жеђи.
Због тога,
они који не сазнаше
оковаше нас, мислећи да нас имају.
Али наш је живот био сигурнији
него бусола -
јер ми бејасмо деца Сокола.
И, чекајући час погубљења
расла су наша крила
тако поносита
и тако силна,
да ни њихов ужарени челик,
ни отров њихових голубица
није спречио величанствени лет
наше равнодушности.


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајтаАрхива овог сајта