Љубим твоју чавку,
ту варничаву дрхтуљу,
то продрто седло,
гњечим твоју бризгаву конопљу,
жваћем твој коров фосфорни,
један мајушни лиз
уз то веверичје крзно,
узлизујем твој спруд, ту рујну кресту,
гњечим ту рибизлу,
„Свето писмо“ помиње мошус,
ја додајем жалфију и шебој,
љубим тај слузни различак,
још један липтај, још једном
слачица до гркљана,
љубим твоју чавку,
љубим тај миришљави буђелар,
срчем ту остригу у шеварју,
опијам се тим богатим нихилизмом,
увлачим језик у твоју прслу махуну,
љубим те
изнутра.