slike pesnika

Милан Комненић – НЕЧИСТА ПОСЛА



 milan-komnenicСклопиш очи испод грања
Када сунце отпочине,
Из вајата враг израња,
Носи лонац месечине.

Присети се тада брда
Где су вуци брашно јели:
Јекну нојца а из крда
Исука се — и васцели

Сат је рзо — један сури
Вук за кућом. Ту су гости,
Испод храшћа у клисури,
Оставили земне кости.

Па и сада на твом столу
Телефони кад зазвоне,
Обамреш кô зец у долу
И помислиш: вуци гоне.



Можда вас и ово занима

Претходно Следеће
Најлепша љубавна поезија свих времена и много добрих и познатих великих песника. Српска прелепа љубавна поезија

Најлепша љубавна поезија свих времена

Најлепша љубавна поезија свих времена и много добрих и познатих великих песника. Српска прелепа љубавна поезија

Српска родољубива поезија

Најлепша и најбоља српска родољубива поезија. Родољубива поезија великих познатих песника.
Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштине Поезија суштине | Права задржанa | За свако јавно објављивање обавезни сте навести извор преузетог текста | Архива овога сајтаАрхива овога сајта