Textual description of firstImageUrl

Милан Комненић | НЕЧИСТА ПОСЛА



Склопиш очи испод грања
Када сунце отпочине,
Из вајата враг израња,
Носи лонац месечине.

Присети се тада брда
Где су вуци брашно јели:
Јекну нојца а из крда
Исука се — и васцели

Сат је рзо — један сури
Вук за кућом. Ту су гости,
Испод храшћа у клисури,
Оставили земне кости.

Па и сада на твом столу
Телефони кад зазвоне,
Обамреш кô зец у долу
И помислиш: вуци гоне.



Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана