logo poezija sustine»«•» «•»»«•» «•»»«•» «•»«•»Latinica «•»Ћирилица
Најлепша љубавна поезија. Великани родољубиве поезије. Описна и рефлексивна поезија. Најлепша поезија свих времена. Проза - кратке приче…
slike pesnika

Милан Комненић | НЕЧИСТА ПОСЛА



Склопиш очи испод грања
Када сунце отпочине,
Из вајата враг израња,
Носи лонац месечине.

Присети се тада брда
Где су вуци брашно јели:
Јекну нојца а из крда
Исука се — и васцели

Сат је рзо — један сури
Вук за кућом. Ту су гости,
Испод храшћа у клисури,
Оставили земне кости.

Па и сада на твом столу
Телефони кад зазвоне,
Обамреш кô зец у долу
И помислиш: вуци гоне.


Можда вас и ово занима

Претходно Следеће

Најлепша поезија свих времена. Најлепша љубавна поезија. Великани родољубиве поезије. Описна и рефлексивна поезија. Проза - кратке приче. Najlepša poezija svih vremena. Najlepša ljubavna poezija. Velikani rodoljubive poezije. Opisna i refleksivna poezija. Proza - kratke priče.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако преузимање и јавно објављивање обавезно навести извор преузетог текста | Архива овог сајтаАрхива овог сајта