Textual description of firstImageUrl

Мика Антић | ПЛАВИ ЧУПЕРАК



Плави чуперак обично носе
неко на оку,
неко до носа,
ал има један чуперак плави
замислите где?
— У мојој глави.

Како у глави да буде коса?

Лепо.
У глави.
То није мој чуперак плави,
већ једне Сање из шестог „а”.

Па шта?

Видећеш шта — кад једног дана
чуперак нечије косе туђе
мало у твоју главу уђе,
па се умудриш,
удрвениш,
па мало-мало... па поцрвениш,
па грицкаш нокте
и кријеш лице
па шаљеш тајне цедуљице,
па нешто куњаш,
па се мучиш,
па учиш — а све којешта учиш.

Измешаш роткве и ромбоиде.
Измешаш нокте и пирамиде.
Измешаш лептире и градове.
И спортове и ручне радове.
И тропско биље.
И старе Грке.
И лепо не знаш шта ћеш од муке.
Сад видиш шта је чуперак плави
кад ти се данима мота по глави,
па од дечака — правог јунака
направи туњавка и неспретњака.



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана