Textual description of firstImageUrl

Мика Антић‎ | ПОД СТАРИМ МОСТОМ




У мени вечерас ова река
разбија огромна брда далека,
мучи се,
урличе,
размиче кланце
и кида своје зелене ланце
и рије кроз моје срце риђе,
јер мора некуда да изиђе.

У теби вечерас та иста река
чудно је мека.
Сва је од млека,
и час је златна,
и час је плава.
У њој се цео свет одсликава.

Свако у себи реке друге
под овим истим мостом сретне.

Зато су наше среће и туге
тако другачије истоветне.



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана