У мени вечерас ова река
разбија огромна брда далека,
мучи се,
урличе,
размиче кланце
и кида своје зелене ланце
и рије кроз моје срце риђе,
јер мора некуда да изиђе.
У теби вечерас та иста река
чудно је мека.
Сва је од млека,
и час је златна,
и час је плава.
У њој се цео свет одсликава.
Свако у себи реке друге
под овим истим мостом сретне.
Зато су наше среће и туге
тако другачије истоветне.
разбија огромна брда далека,
мучи се,
урличе,
размиче кланце
и кида своје зелене ланце
и рије кроз моје срце риђе,
јер мора некуда да изиђе.
У теби вечерас та иста река
чудно је мека.
Сва је од млека,
и час је златна,
и час је плава.
У њој се цео свет одсликава.
Свако у себи реке друге
под овим истим мостом сретне.
Зато су наше среће и туге
тако другачије истоветне.
