slike pesnika

Милован Мића Данојлић – УРОЂЕНИЧКИ ПСАЛМИ



XVII
Земља се топла пуши, и шири гробне моћи
Та мајка заувек наша, наша последња тајна
У овој бесконачној, у овој дугој ноћи
Бруји у нама клетва ко трава завичајна

Траје та горка љубав за море и за ветар
На снежној висоравни, пред повијеним пламеном
Ко споменици очврсли и озидани каменом
У кожи нашој пева огроман ветар

Ту тешку крв векова у какав суд унети
У какво море тонути са каменом о врату
Крвник је рука руци, непријатељ брат брату
Јер ми смо страшним понети а немогућим проклети.

Можда вас и ово занима

Најлепша љубавна поезија

Најлепша љубавна поезија свих времена. Много добрих и познатих великих песника. Прелепа српска љубавна поезија

Српска родољубива поезија

Најлепша и најбоља српска родољубива поезија. Родољубива поезија великих познатих песника.
Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштине Поезија суштине | Сва права задржанa | За свако јавно објављивање обавезни сте навести извор преузетог текста | Архива сајтаАрхива сајта

Најлепше родољубиве, мисаоне, описне и љубавне песме српских, руских, француских, немачких и песника из целог света. Проза - кратке приче.