Textual description of firstImageUrl

Мића Данојлић | УРОЂЕНИЧКИ ПСАЛМИ



XVII

Земља се топла пуши, и шири гробне моћи
Та мајка заувек наша, наша последња тајна
У овој бесконачној, у овој дугој ноћи
Бруји у нама клетва ко трава завичајна

Траје та горка љубав за море и за ветар
На снежној висоравни, пред повијеним пламеном
Ко споменици очврсли и озидани каменом
У кожи нашој пева огроман ветар

Ту тешку крв векова у какав суд унети
У какво море тонути са каменом о врату
Крвник је рука руци, непријатељ брат брату
Јер ми смо страшним понети а немогућим проклети.



Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана