у оперу,
довели су судоперу.
Гледа она:
са плафона
виси лустер од шест тона.
Блиста сребро,
сева злато,
све крцато, све богато.
А бисери
а бисери —
то већ нико не измери!
Судопера
врат свој криви:
Боже, ал се овде живи!
— — — — — — — — —
Кад су светла
утрнула,
заћутали гости,
судопера
запевала
тихо, од радости.