Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Мића Данојлић | ОВАЈ ДЕЧАК ЗОВЕ СЕ ПЕПО КРСТА



Овај дечак зове се Пепо Крста.
Он станује у последњој улици у великој каменој кући.
Његов тата је џамбас коме су у једној тучи
Одсекли пола увета и два прста.
Овај тужни дечак зове се Крста Пепо
Од мајке Лизе и оца Хохохонда.
Па лепо.
И шта онда?
Зар не видите: дечак је погружен, као цар
Кога су прогнали из домовине, тако свирепо ...
— Е, ту лежи цела ствар,
То јест, ту је оно што није лепо.
Џон Хохохонд изнад свега воли да се напије,
Касно у ноћ се враћа, пуца у небо, виче.
Кад дође пред кућу — извали пола капије,
А престрашени Пепо задрхти као птиче.

Мама Лиза га сачека на прагу, тужна као ружа
У јесен, са нежним лицем Ђоконде,
Скине му блатњаве чизме, целог га разоружа,
И тихо запита: „Докле, о Џоне Хохохонде?”

А Хохохонд се мршти, ко да из земље чупа
дебеле сонде,

И никад не каже
Ни „довде”
Ни „донде”.

Код других није тако. Свуд лепше сунце грије,
У свим другим кућама боље се живети може.
Ено, Џим Хухухинд виски уопште не пије,
Има дућан препун седларске коже,
Своје синове мази и никада их не бије.

Живот Крсте Пепе зато је препун бола...
Сам, у каменој кући, он не зна за другарство.
Гледајте га: личи на цара без престола
Коме су варвари отели дечје царство.


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајта