slike pesnika

Мића Данојлић – КРСТА ПЕПО ПОСЛЕ БОЛЕСТИ



Два месеца је Пепо лежао у кревету,
И јутрос ишетао на снег где се светлост ко сребро точи.

Сунце блешти по дрвећу, по целом белом свету,
Млечни зимски зраци заслепљују му очи.

Размишља дечак о сунцу као о лепој причи,
Која се дуго преноси и кроз сећања множи;
На мангупску фуруну сунце личи,
Стално гори, а нико га не ложи.

Џон Хохохонд је отишао на вашар коња, у правцу Џорџије.
Мама, поред прозора, плете и нешто певуши ...
Уопште, кад је Џон на путу, све је чистије и радосније,
И мирно, ко рубље на конопцу које се поспано суши.

У врту, грана грану од снега, нежно, брише.
А двориште је тако светло и бело...
И све му некако чудно, свеже мирише,
Онако... онако... као тек сашивено одело.



Можда вас и ово занима

Претходно Следеће


Најлепша љубавна, родољубива, описна лирска поезија - песника из целог света

Љубавна поезија

Родољубива поезија

Најлепша љубавна и родољубива поезија свих времена великих песника целог света из свих векова. Проза - кратке приче. Песме читајте и ћирилицом и латиницом.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако преузимање и јавно објављивање обавезно навести извор преузетог текста | Архива овог сајтаАрхива овог сајта