Textual description of firstImageUrl

Мића Данојлић | ПЕСМА О БАБИ КОЈА ПЛИВА ПОСРЕД САВЕ

Гледам, гледам, не верујем својим очима:
Једна баба у марами насред Саве скочила.

Ја се питам: вид очињи да ли вара ме?
Ено жене, насред Саве, ено мараме!

Стари, млади, деде, бабе, богати, сиромаси:
Кад је врело, свак би главу да у води покваси!

Па се баца у загрљај Сави, Морави
И на глави покривало тад заборави ...

У бабе је повезача красна, прикладна,
И зато се не одваја од ње никада ...

Црвена, по рубу бела, с плавим шарама
Посред Саве, ко застава, вијори се марама!

А ја гледам, са обале, гледам, па ми је
Цео живот данас лепши због те шамије.

Свак се носи по свом хиру, укусу и хобију,
А вода нас, све заједно, носи у недођију.



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста | Copyright W4ME™-des