Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Мића Данојлић | ПЕСМА О БАБИ КОЈА ПЛИВА ПОСРЕД САВЕ



Гледам, гледам, не верујем својим очима:
Једна баба у марами насред Саве скочила.

Ја се питам: вид очињи да ли вара ме?
Ено жене, насред Саве, ено мараме!

Стари, млади, деде, бабе, богати, сиромаси:
Кад је врело, свак би главу да у води покваси!

Па се баца у загрљај Сави, Морави
И на глави покривало тад заборави ...

У бабе је повезача красна, прикладна,
И зато се не одваја од ње никада ...

Црвена, по рубу бела, с плавим шарама
Посред Саве, ко застава, вијори се марама!

А ја гледам, са обале, гледам, па ми је
Цео живот данас лепши због те шамије.

Свак се носи по свом хиру, укусу и хобију,
А вода нас, све заједно, носи у недођију.


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајтаАрхива овог сајта