Textual description of firstImageUrl

Марина Богдановић | ДРУГИ ДАН



Дуго си у храстовој шаци
Лежала сведена на своје гнездо

Док лишће је
Попут наборане коже
Прекривало зачето семе под ребром

Од жеђи
И небо се распукне
А како ти да не отвориш рану

Да крилом птице свет уђе
У податно плодном
Другом дану



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана