Лежала сведена на своје гнездо
Док лишће је
Попут наборане коже
Прекривало зачето семе под ребром
Од жеђи
И небо се распукне
А како ти да не отвориш рану
Да крилом птице свет уђе
У податно плодном
Другом дану
Добро дошли на Поезију суштине, сајт за књижевност, а пре свега поезију. На овом сајту можете читати најлепшу поезију добро познатих песника, али и оних за које до сада, можда, нисте знали.
Упалила сам свећу, и у Тебе гледам. Борим се да успем, све да Теби предам. Кад пред Тобом станем, више речи нема, неко покајање почне да се ...