Textual description of firstImageUrl

Марина Богдановић | БЕЗОБЛИЧНА КРУЖЕЊА

У вожњи старог најмљеног бицикла затиче ме киша
Толико тиха и још тиша да је не опази ни слух лишћа
Док му је опеклине покривала облозима

И крошње умивене спустише смех на моје лице
И гранолике руке све до облака су понеле
Мене земљу с небом сједињену

Сад склопљених очију пливам
Океаном који чула опнира
Јер тела су без њих
Разрешена

Као вода
У кружењу без обличја



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста | Copyright W4ME™-des