Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Марина Богдановић | БЕЗОБЛИЧНА КРУЖЕЊА



У вожњи старог најмљеног бицикла затиче ме киша
Толико тиха и још тиша да је не опази ни слух лишћа
Док му је опеклине покривала облозима

И крошње умивене спустише смех на моје лице
И гранолике руке све до облака су понеле
Мене земљу с небом сједињену

Сад склопљених очију пливам
Океаном који чула опнира
Јер тела су без њих
Разрешена

Као вода
У кружењу без обличја


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајтаАрхива овог сајта