ветар у кришкама подиже кесе
а, погледи скупљени иза шака
ћуте, мирују и кроз прсте дрежде.
Ових дана једна отмена дама
циничном маглом опсенари
и кога год у пролазу окрзне дахом
покоси га и оскрнави.
А људи ко људи
кажу уљудно пардон,
док на два конопца као крпе висе
и вребају зелени талас низ улицу
стреме, брину, о нечему мисле.
Не, нико не види одраз свог лица
филигрански кез што из груди стеже
не, то што се иза њега крије,
од тога и храбри као срне беже.
На монденски курс где се убрзано учи
како сломљену кичму заменити тетивом,
а можда се успут добије и суши
или неко слично егзотично јело.
Ових се дана из гена у ген
ваздухом и водом што се нужно пије
шири зараза која има манир
да удобном топлом ситошћу убије.