Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Маријана Соломко | ИЗА ПРОЗОРА



Иза прозора закаснели сутон
Као оскоруша и восак у крви...
Неће спасити светац ни икона
Дом у коме љубав изјели су црви,
Кућу у којој је издано, згажено
Стрпљење као драги камен вредно,
И неиспијене усне уснама жедним,
И два тела што не беху једно

• С руског препевао Анђелко Заблаћански


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајтаАрхива овог сајта