Textual description of firstImageUrl

Маријана Соломко | ИЗА ПРОЗОРА



Иза прозора закаснели сутон
Као оскоруша и восак у крви...
Неће спасити светац ни икона
Дом у коме љубав изјели су црви,
Кућу у којој је издано, згажено
Стрпљење као драги камен вредно,
И неиспијене усне уснама жедним,
И два тела што не беху једно

• С руског препевао Анђелко Заблаћански



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des