slike pesnika

Маријана Соломко | СЕЛО И ГРАД




Град кô пса води село на узици:
Модеран бити – макар и на улици;
Белу краву сви да помузу желе –
У граду си неко чак и кад си теле,
Али човече – град су лица, не путеви,
Та светлост селу су вране и лешеви

Град кô пса води село на узици:
У штету и срам вуку га злобници,
Да у диму стење кô дрво без грана
И трепери кô новчић на дну фонтана;
Али човече – град су лица, не путеви,
Та светлост селу су вране и лешеви

Град кô пса води село на узици:
Погребни гости место слављеници;
Да с муком дижу укочене груди,
Очију празних сити и луди.

      • С руског препевао Анђелко Заблаћански


Можда вас и ово занима

Претходно Следеће

Љубавна поезија

Родољубива поезија

Најлепша љубавна и родољубива поезија свих времена великих песника целог света из свих векова. Проза - кратке приче. Песме читајте и ћирилицом и латиницом.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако преузимање и јавно објављивање обавезно навести извор преузетог текста | Архива овог сајтаАрхива овог сајта