slike pesnika

Владимир Мајаковски – ПА ИПАК



Улица се провалила ко нос сифилистика.
Река – сладострашће, расплинута у слини.
Одбацивши рубље до последњег листића,
паркови се срамно стеру у јунској врућини.

Изађох на трг,
крај осветљен густо
паде ми на главу, ко риђа перика.
И плаше се људи – из мојих се уста
копрцају ноге несвареног крика.

Али осудити ме неће и неће дићи грају
ко пророку пред ноге ставиће до цвета цвет.
Сви ти, разваљених носева знају:
ја – њихов сам поет.

Као крчма плаши ме ваш страшни суд!
Мене ће јединог кроз горуће здање
проститутке понети ко светињу свуд
и Богу показати као оправдање.

И Бог ће над књигом мојом да пусти сузе!
То нису речи, већ грчеви – гомила збита;
и небом потрчаће, под мишку их узев,
знацима својим, задихан, да их чита.

🔼Превео Бора Ћосић
.




Можда вас и ово занима

Претходно Следеће


Најлепша љубавна, родољубива, описна лирска поезија - песника из целог света

Љубавна поезија

Родољубива поезија

Најлепша љубавна и родољубива поезија свих времена великих песника целог света из свих векова. Проза - кратке приче. Песме читајте и ћирилицом и латиницом.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако преузимање и јавно објављивање обавезно навести извор преузетог текста | Архива овог сајтаАрхива овог сајта