slike pesnika

Владимир Мајаковски – О ЉУБАВИ



Дим појео ваздух љут.
Соба је – 
глава у паклу пуном буке.
Иза тог прозора,
сетих се први пут
лудачки миловах твоје руке.

А сада седиш, срце железно, туђе, 
Још је дан – 
тераш ме уз осмех, можда лукав.
У тамном ходнику никако да уђе
дрхтајем сломљена рука у рукав.

Поћи ћу, 
бесциљно, до бестрага.
Дивљи,
избезумљен,
очајан, јадан.
Не треба
тако
моја драга,
растанимо се одмах сада.

Па, ипак, 
моја љубав – 
тешко бреме за те
на теби стоји,
ма куд побегла тајно.
Дај, последњим криком својим
да горчину увреда истерамо.
Бука ознојених до умора,
што спас нађе у влатима раже.
Без твоје љубави
ја
немам мора,
волим те стиховима – не помаже.

Да се одмори - и слон се спрема, 
легне у песак, врели, истински.
Без твоје љубави
ја
сунца немам,
а не знам где си, не знам с ким си. 

-----------------------------------------
Да сам те крунисао
заборавићеш сутра,
и то да ми душа страда од љубавних брига,
а немирних дана карневал мутан
просуће странице мојих књига.



Можда вас и ово занима

Претходно Следеће

Поезија суштине је сајт за поезију и прозу песника из целог света и свих векова. Најлепша поезија свих времена. Поезија је уметност свих уметности.

Љубавна поезија

Најлепша љубавна поезија свих времена.

Родољубива поезија

Најлепша српска родољубива поезија.
Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако јавно објављивање обавезни сте навести извор преузетог текста | Архива овога сајтаАрхива овога сајта