Textual description of firstImageUrl

Владимир Мајаковски | СЕБИ ОМИЉЕНОМ




Четири сата.
Тешки као удар.
Цару- царево, богу- божије!
А неко
Као ја
Куда би, куда?
И шта се мени дати може?

Када би био 
малечан
Као Велики океан –
чучнуо бих на таласе,
уз плиму очијукао би са луном као са женом.
Где наћи драгу
Која би била као ја?
Такву не би држало небо малено!

О, кад би просјак био 
као милијардер!
Паре? Шта ће души?
Незасит лопов у њој ипак спије.
Моје жеље – то је хорда што руши,
мало јој је злато сваке Калифорније.

Када би био муцав 
ко Данте
или Петрарка!
Душу јединој дати!
Стихом наредити да је трулија!
И речи
И љубав од које патим -
Тријумфална је то капија,
раскошно,
без трага ће кроз њу ипак,
љубавници свих векова да мину.

О, када би био 
тих
као гром јак –
плакао бих,
тугом загрлио изанђалу планету – пећину.
Кад би
свој моћни
пустио глас боје дуге,
комете би сломиле вреле руке,
и бациле се доле од туге.

Очима бих од зрака гризао ноћи – 
о, када бих био
ко сунце без сјаја!
Тако ми се хоће.
Земља мршави стомак
сијањем својим да напајам!

Проћи ћу 
вукући своју љубавницу.
У каквој само ноћи
пуној лутања
где зло не вреба,
Голијати неки посејаше мене клицу –
тако великог – а не треба?



Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана